Дом није само установа за смештај и исхрану ученика, већ има много озбиљније, одговорније и суптилније задатке, постављене од стране друштва. Дом је пре свега васпитна установа у којој се стварају услови за васпитање и учење ученика. Имајући све ово у виду, сарадња и помоћ породице је изузетно значајна и неопходна, а један од најважнијих њених облика је припрема детета за долазак у нову средину – школу и дом. Свака промена је тешка, а ученици који се први пут усељавају у дом суочавају се са великим разликама у односу на дотадашњи начин живота и рада.

 

Васпитачи су ту да им помогну да се што пре упознају са правилима колективног начина живота, али су родитељска помоћ и припрема неопходне да би се процес прилагођавања убрзао и олакшао.

 

Родитељи би требaли да унапред припреме своју децу на оно шта их чека када се уселе у дом, шта се од њих очекује, која су њихова права, који садржаји постоје у дому, те које су предности и евентуални недостаци живота у дому. Потребно је објаснити деци да је дом установа колективног смештаја у којој, да би живот и рад несметано функционисао, мора да се поштује низ правила (која су наведена у овом информатору), која, ма колико се чинила ограничавајућа, олакшавају свим корисницима свакодневно извршавање школских обавеза и омогућавају задовољавање потреба ученика, као и квалитетно провођење слободног времена.

 

Такође, детету треба унапред објаснити да дом не може заменити родитељски дом и родитеље, али им боравак овде може омогућити постизање многих циљева, стварање нових пријатељстава, развој поштовања и самопоштовања, те да је дом место где се учи како бити толерантан и отворен према другима.

 

Да би дом у што већој мери испунио своју васпитну функцију и да би се сами родитељи на најбољи могући начин у потпуности упознали са животом свог детета у дому, родитељ је дужан да барем два пута месечно (лично или телефонски) контактира групног васпитача, те да се тако на време размене све битне информације и омогући постојање чврсте везе између породице, школе и дома. Такође, показало се као добро и корисно за васпитни рад када родитељи упознају групног васпитача са свим важнијим карактеристикама личности свог детета, здравственим стањем и евентуалним навикама битним за живот у колективу.

 

Како су васпитачи у обавези да два пута месечно контактирају школе које похађају ученици њихових васпитних група, родитељи преко контакта са васпитачем могу да добију не само информације о животу њиховог детета у дому, већ и потпуније информације о школском успеху.

 

Поред тога, молимо Вас да упутите своје дете да о евентуалним проблемима током боравка у Дому разговара са својим васпитачем, а и уколико Ви знате за постојање неког проблема, обратите се, са пуним поверењем, групном васпитачу како би се ти проблеми решили на најбржи и најбољи начин. Исто тако, за разговор се можете обратити и стручним сарадницима Дома (педагогу и психологу), шефу васпитне службе, као и помоћнику директора за васпитни рад који су ту да би помогли ученицима да превазиђу проблеме у постизању задовољавајућег школског успеха, али и различите проблеме развојне и васпитне природе.

 

Оваква сарадња родитеља и васпитача, редовни контакти и родитељска заинтересованост за дететов живот и активности у Дому олакшавају узбудљив, али и стресан период боравка изван родитељског дома и прилагођавање на нове и непознате услове живота у колективном смештају.

 

Владимир Ђорђевић, помоћник директора за васпитни рад

Татјана Миленковић, координатор васпитне службе

 

 

ПРОБЛЕМИ ОДРАСТАЊА

 

Период адолесценције се најчешће дефинише као прелазни период између детињства и одраслости у ком долази до интензивног раста и сазревања, како физичког, тако и психичког. То је период када деца полако престају бити деца, а још увек нису одрасли, те су сами збуњени својим одрастањем и траже своје место у свету око њих.

 

С обзиром на сложеност задатака који треба да се остваре током овог периода, млада особа се често суочава са проблемима као што су проблеми идентитета и самопоуздања, проблем са ауторитетима (родитељ, наставник, васпитач), као и све чешћи проблем агресивног понашања.

 

Психолошко-педагошка стручна служба Дома је ту да помогне ученицима у превладавању ових и сличних проблема. Један од начина је индивидуални саветодавни рад са ученицима. Ученици се информишу о постојању наше службе и охрабрују се да ту потраже помоћ и подршку која им је потребна да успешно савладају препреке у току одрастања. Друга врста деловања подразумева превентивни рад са ученицима, поготово са онима који први пут долазе у Дом, а то су ученици првог разреда средње школе, а који се поред наведених задатака, суочавају и са задатком прилагођавања на нову средину у којој важе одређене норме и услови живота, неретко различити од оних у којима је ученик одрастао. Поред основних информација о правилима живота и рада у Дому, ученици се упућују на учешће у различитим пројектима који су усмерени на оснаживање личности и помоћ при прилагођавању, као што су радионице које воде групни васпитачи. Поред тога, у оквиру Дома постоје пројекти, као што је обука за вршњачку медијацију, који се односе на усвајање ненасилих облика понашања и комуникације и који помажу ученицима да на друштвено прихватљив, а опет, ефикасан начин решавају бројне проблеме са којима се сусрећу током свог школовања и живота у колективу. Учествовање ученика у оваквим активностима је добровољно и уз сагласност родитеља.

 

Наравно, у свим облицима помоћи ученицима у решавању проблема одрастања током њиховог живота у Дому, неопходна је блиска сарадња Дома као васпитне установе и родитеља који увек остају кључне особе у животу адолесцента.

 

Тијана Папић, психолог

 

 

УЧЕЊЕ

 

Деца у Дом долазе са различитим навикама, предзнањима, мотивима, али са истим циљем – да што успешније заврше школовање. На путу ка том циљу наилазе на различите препреке. Улога педагога у Дому је да им олакша да све препреке на путу ка успеху што лакше савладају. То чини кроз упознавање са методама и техникама успешног учења, радом на мотивацији, концентрацији, рационализацији и организацији времена предвиђеног за учење.

 

Многа истраживања су показала да деца не умеју да уче. Стога ученици првог разреда већ на почетку школске године учествују у едукативној радиодици „Како учимо“, док се у сарадњи са васпитачима перманентно ради на примени ефикасних метода и техника успешног учења и памћења. Такође, упућују се на коришћење литературе и других извора сазнавања и оспособљавају се за самообразовање.

 

Рад са ученицима одвија се индивидуално или у мањим групама. Посебно се обраћа пажња на ученике који имају проблеме у учењу и постижу слабији успех. Са њима се, путем саветодавно-васпитног рада, ради на превазилажењу проблема и отклањању узрока неуспеха.

 

Анализа и праћење успеха протеклих година показују тенденцију раста, као и жељу ученика да након средње школе упишу неку од високошколских установа. Из тих разлога се са ученицима завршних разреда ради на професионалној оријентацији како би се лакше определили за избор факултета.

 

Дом као установа ставља ученике у центар и труди се да својом организацијом и посвећеношћу свих чинилаца васпитног рада сваком појединачном ученику створи од њих самопоуздане, самообразоване и одговорне младе људе.

 

Жељка Црноглавац, педагог